Zamenik glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista Večernje novosti Milan Babović rekao je da je to što je Hag uništio ključni dokaz za ’Markale nastavak jedne sumorne priče.
- Dik Marti je potvrdio ono o čemu se spekulisalo svih ovih godina, a to je da su nestali monstruozni dokazi vezani za trgovinu organima Srba sa Kosova i Metohije, čuveni slučaj Žuta kuća. Ovde, za Markale, se otišlo korak dalje u toj hipokriziji Haškog tribunala. Neko je ušao u depo sekretarijata suda i oštetio krilca minobacačkih mina, koje su bile ključni dokazu za ono što se desilo na Markalama, a to je potvrdio Branko Lukić, ugledni pravnik - izjavio je Babović za Novo jutro TV Pink.
Kako dodaje, zaplet je da su ti artefakti bili od izuzetnog značaja u nastavku procesa protiv Ratka Mladića i Radovana Karadžića, kao i da je trebalo da budu upotrebljeni da se opovrgne straobalna teza, da su Srbi odgovorni za masakr na Markalama.
Foto: TvPink Printscreen
- To je događaj koji je poslužio propagadnoj mašineriji da se stigma baci na ceo naš narod. Podsetiću vas, posle Markala 1, neposredno posle tog frapantnog događaja, trebalo je da bude potpisan Lisabonski sporazum, od toga ništa nije bilo - podsetio je Babović.
On je istakao da postoje čvrsti dokazi, u samom Haškom tribunalu, da Srbi nisu počinili taj zločin.
- Pre izvesnog vremena, zaštićeni svedok koji je bio telohranitelj Alije Izetbegovića, a postoji transkript njegovog svedočenja, rekao je da je čuo razgovor između Alije Izetbegovića i Mustafe Cerića da se sprema masakr, Markale 1. Postoji nalaz naših balističara, koji je rađen u saradnji sa kolegama iz Amerike, Francuske, Nemačke, Češke, Izraela, da je fizički bilo nemoguće da granata doleti sa položaja koje su držali bosanski Srbi - naglasio je Babović.
Masakri na Markalama su jedni od najtežih zločinima počinjenih u bosanskom ratu. Reč je o dva odvojena napada na sarajevsku pijacu u kojima je ukupno život izgubilo više od stotinu civila. Prvi napad se dogodio 5. februara 1994. godine, kada je poginulo 68, a ranjeno 144 građana. Napad je ponovljen godinu i po kasnije, kada je ubijeno 37, a povređeno 90 civila. Haške presude za ove zločine okrivile su Vojsku Republike Srpske, iako je nekoliko nezavisnih timova istražitelja ukazivalo da ne postoje dokazi da su projektili ispaljeni sa srpskih položaja.
